20.03.2019.

Leta idu, a Megan u Žumberačkoj i dalje uredno parkiran

Tom autu, al i gazdi, niko nemre niš!

Negdo nepoznat je dopelal plavog Megana (kaj mu ga je vozila valda još stara mama, bez tablica, prije koju godinicu dana) i ostavil pred ulazom u zgradu u Žumberačkoj ulici pred brojem 9. Stanari su mam pozvali komunalnoga redara. Došel je žurno za koju minutu i zalepil etiketu žutu.

Na njoj lepo piše kaj treba napraviti. Ako si ga u roku 15 dana gazda ne otpela do svojega dvorišta, po njega dojde pauk i još bu platil oko hekto gemišta. Nis ja to zmislil. Tak piše na službenom papiru. Gore je štambilj i piše Republika Hrvatska. Gazda (fini čovek) se je tega papira tak splašil da je Megana tu ostavil zanavek. Računam da je od tad prešlo, po gruboj računici, više od 120 dana i taj auto tu stoji i dale kak trula kora od banane.

Žumberčani su zbilja strpljivi stanari - dali su si zavet da to treba rešit pak su zvali mene pitati za savet. Ja sam rekel da je se to neka visoka politika, da taj plavi auto kak i još sto takvh v gradu, spadaju u stari zavet. U ovom slučaju ne talasat je najbolji savet. Nisu šteli to ni čuti - znaju oni da su čudni Gospodnji puti, bili su na mene jako ljuti... A već je bilo navečer kasno pa kad sam im rekel kaj bumo napravili, rekli su samo – no, krasno!

Proučavanjem našeg samoborskog gradskog štatuta RFM ("read the frickin' manual") došel sam do zaklučka da bi auto trebal otpelat Komunalac. Oni su me pak uputili na neki drugi "kolac – palac" i rekli da si ze žutim papirom na Meganu morem "iti na stranu" i, ak hoču, morem si obrisat ono kaj je prosto za napisat. Ja sam tvrdil da je to službeni dokument i da ima štambilju, da ga je napisal vredni komunalni redar - dobil sam samo nogom vu bedar. To je, za one kaj ne znaju, imenica za rit... Od očaja sam prešel vu Kolarski breg pit.

Pital sam tam i svojega punca, koji je selski bistar čovek, da kaj bi s tim autom on napravil. Rekel je da bi ga on odmah zaboravil, pak mi je gemišteka mam napravil.

Zato nam i je tak vu državi, bedake smo podržali i kak miši čkomimo i niš se ne bunimo. Tak sam mu jasno rekel, a on je samo zdignul ramena, mam ih spustil i niš ni izustil. Gemišt je samo na eks strusil. Meni je onda natočil čisto (i tak dva put), a onda mi je nekak sve postalo jako bistro.

Evo mog plana, dok sam još pod utjecajem maligana: za sedam dan bum se spustil z Čudomerščaka i Zelenkom (ZG-ZELENKO) pred večer, kad bum imal opet viška maligana, pošlepal tog Megana nasred Trga kralja Tomislava - ravno tam pod balkon. Tu bu auto na sigurnom, nemre mu niš kiša ni sunce ni tuča, niko mu nemre skinut žmigavce, maznut ni radio ni antenu. Ni komunalni redar mu tu sigurno nebu zalepil više nikakvu etiketu, jer bu mu to onda zadnje kaj je napravil na ovom svetu. Tom plavom autu niko niš nemre. Jači je od sudbine. Ko da je od same Kolinde. Niko ne sme da ga bije, ni da ga pomakne, ma niko ne sme ni da ga pipne rukom...

Stanari Žumberačke, pomirite se s mukom...

Romeo Ibrišević

P.S.

Ovaj sam tekst pisal još prije godinu dana, a vidim jučer da niko ni pomaknul tog Megana. Komunalni redar se striktno držal reda - al očito je da se nekom delat ne da. Nalog za premještanje vozila dostavljen je trgovačkom društvu Komunalac d.o.o. točno 7.6.2018. Iako je na kraju teksta pisalo da je "jela vita i da je zelen bor", nisu dobili odgovor.

Pa kaj treba skoro leto dan da pišivi auto zajde z te ulice van? Pa jel moguče da tom autu niko nemre niš, kak ni gazdi?! Pa sad vi recite da to na politiku ne bazdi?

 

Leta idu, a Megan u Žumberačkoj i dalje uredno parkiran

Arhiva 2019

2018

2017

2016

2015

2014

2013

2012

2011

2010

2009

2008

2007

2006

2005

2004

2003

2002