29.12.2005.

Zimske radosti i žalosti

Hoćemo klizalište cijele zime!

Poštovani,

Kao majka djece koja nemaju mogučnost odlaska na skijanje veoma me veseli da svi zajedno možemo ovo prekrasno zimsko vrijeme provoditi na klizanju, koje je postavljeno ispred Ere. Klizanje je besplatno, a iznajmljivanje klizaljki je 5 Kn. Super! Konačno da netko razmišlja kako se za malo novaca cijela obitelj može dobro provesti. Naravno veselje uvijek kratko traje, jer smo čuli da se led miče u 1. mjesecu. Ja stvarno ne mogu vjerovat da će to napraviti. Molim Vas da li Vi možete provjeriti da li je to istina, čiji je to led (od Ere ili grada). Ako je od Ere, a čuli smo da se prodala, neka nam oda grad napravi klizališe ( nekad je bio na Vungriščaku).

Hvala

Zima

29.12.2005.

Kak bi to bilo lepo...

Boreke na kup!

bil to bilo dobro...

ovak..svi smo lijepo okitili za bozic boreke..poklone ispod stavili..pomolili se i zahvalili sa sve dobro nama i svima..lijepo..

a sad poslije bozica i novog leta tam poslije tri kralja kam onda sa nasim borekima..neki je budu doma pokurili..drugi itili van da sami struneju a najvise je budu otisli na smetlisce..

bil bilo dobro da recimo , eto , dajem ideju, da nas grad samobor i njegov gradonacelnik ili velecasni recimo na nekakvom gradskom zemljistu zamoli svoje podredjene sugradjane da se ti nasi boreki skupe na jednu hrpu..onak predvecer kad su svi doma ...donesu deca boreke sa roditeljima..male klince se sad moze i sanjkama dovesti na opcinsku livadu..napravi se mali sator..skuha cesnjovki i kuhanog vina sa klincecima..zapali se vatra i nase lijepe boreke se pokuri..da se ne muce po raznim dvoristima do ljeta ili stunu na odpadu..ljudi bi se druzili..popili vina sa klincecima..pojeli cesnjovke.. djecica bi se ogrijala na vatri i igrala ...i nasim borekima bi bilo lakse..

kaj vi velite..bil se to moglo organizirati..bil bilo skupo, ili korisno a mozda primjer i drugima da se sa nasim borekima postupa na takav nacin.. ili treba za tak nekaj morti kakvu komisiju..da cujemo

dotepenec u samoboru pri sv.nedelji..

29.12.2005.

A kaj je s karnevalom?

Ni f od fašnika

Ja opet pitam, a nikto mi ne odgovara. Kaj je sa karenvalom?? Čuje se da je Dumić dobio nogu, a da ga organizira Pučko sveučilište. Ako več dajemo milijune za to nek se nekaj zna!

Ispitajte malo oko toga!!!

Ili ste vi svi skupa z njima u talu.

Vjeko

29.12.2005.

Primjedbe na službeni web site Grada Samobora

Ne sramotite nas!!!

Je li gleda netko ove službene stranice grada Samobora? Čemu je to slično???? Tko na tome radi i kolko ga plaćaju?

Uredniče, što mislite o tome? Koliko vidim vi radite to profesionalno i zašto vas grad ne angažira da im pomognete na tom njihovom siteu.

Ovako je to sramota za grad i za sve nas.

Kakve su im to vijesti??? Kako to oni informiraju nas javnost ovoga grada??? Zar misle da smo svi mi debili??? Neka si pogledaju malo siteove drugih gradova! Pa zar smo mi u svemu najgori?!

Uredniče, rpovjerite tko nam to i zašto radi?

Jadranka

Na žalost, ovih se dana nema previše vremena baviti tim problemima, baš kao ni činjenicom da Samoborski fašnik još uvijek nema svoj web site. Za nekakva istraživanja u ovom trenutku nemam vremena. No, ovako, globalno, mislim da je sve to skupa žalosno, a odgovorni će se možda javiti.

Pozdrav.

Robert Škiljan

29.12.2005.

Žumberku se stalno uzima, a ništa mu se ne daje

Blizu metropole, daleko od civilizacije!

Od svojih zemljaka gorštaka puno puta sam čula, a bilo ih je "špot" reći, da im je teško jesti bljutavo jelo. To što papra ili paprike nema i nije baš važno, ali sol, sol je važna. O nestašici te osnovne prehrambene namirnice nisam samo ravnodušno slušala, već po mogućnostima tim jadnicima i pomagala. No, "sol" života je sasvim nešto drugo.

Kao izvorna Žumberčanka sve teže podnosim iznimno teške uvjete života svojih zemljaka. Vlasti uglavnom čekaju da Žumberčani izumru, no 3. rujna ove godine u Badovincima, na proslavi 475. godišnjice doseljenja uskoka na Žumberak, rečeno je jasno i glasno da ne prihvaćamo izumiranje i da se može živjeti na ovakvim terenima, a dokaz su susjedna slovenska sela. Upućen je apel vlastima da porade na stvaranju uvjeta za život dostojna čovjeka.

Pošten i kulturan čovjek, kad prolazi kroz selo Budinjak (teritorijalno pripada Gradu Samoboru), mora se zapitati kako životare Ane i Mirko Radaković u starinskoj kućici bez krova. Ta bajta prekrivena je s paprati, na okna je navučen debeli najlon, jer se staklo odavna razbilo, ormari drže gornji dio poda, a za rasvjetu se služe starinskim lampašom. Šporet je jedini dobar, a kroz pukotine poda dolazi i toplina od ovaca koje su zimi ispod njih.

Ane i Mirko ne maštaju o kućici sa sanitarnim čvorom, o luksuznom namještaju ili lijepim zavjesama, ali, Bože dragi, dojadilo im je ovakvo življenje. Priča mi Ane kako joj dođe da se baci pod auto i kako se Mirko (bar tako izgleda) nekako drži. Govore ljudi da su si već mogli nešto i zbiti. Točno, može se zbiti nešto za ovce, koze ili kokoši, ali za kućicu treba novaca. Ipak, iskopali su temelje. Do kredita ne mogu doći, jer nisu zaposleni, a obećanja o pokretanju drvne industrije ostala su opet samo obećanja. Istina je da u ova brda stiže i nešto socijalne pomoći, ali ima i onih koji takvu pomoć smatraju ponižavajućom (na primjer, dva "stara dečka" iz Talana i još neki).

Uz spoznaju da Žumberku nije dato, već uzeto (bogatstva šuma i pješčanici), možemo samo nagađati kada bi se ovakav odnos prema Žumberku i Žumberčanima mogao promijeniti.

Opisani slučaj Ane i Mirka (mogli smo o njemu čuti i vidjeti na TV u studenom) samo je jedan od problema brojnih stanovnika Žumberka. Može li i hoće li Grad nešto učiniti i pomoći Mirku da sagradi kućicu na iskopanim temeljima u mjestu u kojem je rođen?

U ime Gospodarske sekcije KUD Žumberčani Dragica Knežević

29.12.2005.

Zaštitimo naše bilje i obilje

Božikovina s placa

Poštovani uredniče

Vidim da je na trgu ukrašena prelijepa božikovina.

Znam da je to stari običaj,samo neznam krši li Grad Samobor kakav zakon o zaštićenim biljnim vrstama?

22

Ne bi se štel mešat, al, kolko sam čul, to je božikovina iz uzgoja. Takva joj je i cena - oko 60.000 kuna!

Urednik

29.12.2005.

Ljubazno pismo gradskim čelnicima autora Prijedloga programa Kluba mladih

VI morate opravdati NAŠE povjerenje!

Al’ da vas pitam jednom još,

vi djeco što ste prah,

ovi svi što viču na sav glas,

da l’ govore za nas?*

Volim vjerovati da me vodi razum. Manje više. Nisam lišen emocija, niti hirova, niti strasti, i ponekad nisam sasvim razuman, jer da jesam, puno stvari mi zapravo uopće ne bi palo na pamet. Ne bih se nikada počeo baviti filmom, nikada, vjerojatno, ne bih studirao produkciju, nikad ne bih postao članom Enthusie Planck, niti SEKS-a. Ni na kraj pameti ne bi mi bilo raditi na Fašniku, a još manje se odazvati pozivu g. Filipca, 31.10. u 9 sati ujutro nakon Halloween tuluma. Spavao bih doma snom pravednika, kako se to već kaže, i nimalo me ne bi brinulo kaj su se tam neki Filipec i družba sjetili imati neki sastanak s mladima. Moja građanska obaveza prema njima uglavnom počinje i završava na dan izbora.

Al ne, neki vrag mene kopka zapravo oduvijek. Iskreno, ne znam što je tomu uzrok. Možda u tome kaj su moje najranije uspomene, stjecajem okolnosti, vezane za Gradsku knjižnicu, kaj su mi prve uspomene mutno vezane za kostim Robina Hooda i Fašnik i kaj se sjećam nekakvih ljudi koji su puhali neki vrag sa slamčicama po staklu, neku farbu, tamo u SOK-u. Možda je zapravo to samo frustracija uzrokovana time kaj meni nisu dali puhat pod izlikom da bum progutal tu boju. Da, to je to. Ja vučem frustracije iz djetinjstva. Zbog tih istih frustracija sam se ja pojavio na sastanku, 31.10. u 9 sati ujutro, priznajem, pomalo umoran i mamuran, zbog Halloween tuluma.

Nakon sastanka velim ja sam sebi - dobro, možda bu nekaj, nemoj ti bit budala koja bu zeznula, ajde, lepo vas tri, četri se sednite i napišite im ono kaj ne očekuju - Prijedlog programa na dvadeset stranica, a ne neku tam žvrljotinu na jedva dve stranice, uključujući naslovnu. I napisali mi.

Čul je nekaj o tome Miro Milonjić i veli da je skoro sad vreme za Novogodišnji autobus pa da bi mogli i to napravit. Svi se mi složili, ajmo. U prostor nemremo, al ajmo barem skupit još ljudi. Napisali mi i taj prijedlog. Svi vele da je dobro, i program i cela ta "Akcija seks i grad", čak sam i neke mailove dobil od fanova, ali to je za drugu priču.

Predali mi to u Grad, tri dana prije dogovorenog sastanka, da se imamo o čemu razgovarat. I jesmo, nekaj smo mi zamjenici Jelenićki ispričali, pa onda ona nama, pa mi njoj i tak, malo po malo, došli do zaključka da sve štima, da je to dobro, da samo nek mi radimo taj koncert, da buju oni to podržali, ali da to mora ići na Vijeće da odobre sredstva. Dobro, super, velimo mi. Tražimo ih deset hiljada kuna, jer mi smo skupili već četiri, i to bu nam bilo dost da tiskamo nulti broj biltena, napravimo web stranicu na koju bumo deli Prijedlog programa i forum da se o programu raspravlja te neke vijesti i, naravno, Novogodišnji autobus. He, bumo još organizirali i jen autobus da ove iz Zagreba dopela k nama i da ih vrati doma kad koncert završi, da ne ispadne da mi stalno kod njih idemo, a da ih nikad ne zovemo k sebi. Dakle, Vijeće.

PRVO - POGLAVARSTVO

Nakon predaje tog programa i podprograma Novogodišnjeg autobusa, to je otišlo u redovnu proceduru. Lepo, kod pročelnika Fabeka na stol. I valjda je to on i čital, il možda g. Kižlin, al nadam se da neko je. Znam da gđa Jelenić sigurno je, to sam videl. Tražimo mi deset hiljada. Pripreme oni taj zahtjev za Poglavarstvo, a kad tam, njima ispadne pet hiljada negde po putu. Hmm... Rekel bi čovek da su malo nespretni. No, valjda misliju da se to može napravit i za devet hiljada. Četri damo mi, a pet daju oni. I mi lepo njima napravimo web stranicu s forumom, prvi broj biltena, koncert. Tri stvari, kaj se nebi moglo. Ne?

RAZRADA

Da vam sad još malo pričam o sebi. Ja vam studiram produkciju filma, televizije, kazališta i izvedbenih umjetnosti na ADU u Zagrebu. I nas su vam tam učili nekaj kaj se zove razrada. Uglavnom se koristi u igranim filmovima da bi se iz scenarija vidlo kaj zapravo treba. To vam je kad vam, recimo, redatelj napiše da "Mirko izađe iz tramvaja, pređe cestu i uđe u zgradu". Njemu je to jedna scena. Meni su tri. Tramvaj, cesta, i zgrada. Tak vam je meni i koncert. Razglas, odnosno tehnika (svjetlo, zvuk, bubnjevi, ton majstor), hrana za izvođače, piće za izvođače, tiskanje i priprema plakata, osposobljavanje šanka i još jedno sto osamdeset malih sitnih troškova, k'o, na primjer, vreće za smeće i žarulje. O web stranici i biltenu nit nebumo sad pričali. Izgleda da ih nit nebu.

KAJ BI JA ŠTEL?

Ja bi zapravo samo htel da se oni sete kolko je njih koštalo iznajmljivanje razglasa za Dan grada. Samo to. To se, nadam se, sećaju, to je bilo pred mesec, dva. Al dobro, nek im bude, nisu to tehničari, ne delaju oni priredbe, filmske festivale, koncerte i kaj ti ja znam kakve sve ne vrage, i imaju svako pravo da ne znaju. Dobro, nek ne znaju. Pretpostavimo da nisu mogli znat. Zakaj nas nisu zvali? Koji je bedak sam tak, ko da radimo poreznu prijavu pred dvajst let, nam odrezal točno pol, jer mi već unaprijed lažemo i više si trpamo da bi samo čim više njima z gubca zeli. Ko da nas nisu mogli lepo pitat - dobro koji će vam vrag deset hiljada za tak mali koncert v Bregani? Il, ak nas već nisu hteli pitat, zakaj nas nisu lepo pozvali na Vijeće da velimo kaj imamo o SVOM programu. Mi bi, evo, garantiram, bili kuš sve dok ne bi naša točka došla na red. Možda bi se tu i tam koji zdignul i prešel van pušit. Ko gospoda novinari. Al nebuju nam valjda to zamerili.

Mi bumo na kraju napravili taj koncert, nekak bumo, a i kad bute ovo čitali na papiru, valjda bu već koncert i završil i mi bumo već čistili dvoranu od plastičnih čaša i čikova.

Da se vratimo na razum s početka. Draga gospodo, mi vam nismo blesavi. Nismo nit tulavi. Mi, fala bogu, možemo svaki vikend prejt v Zagreb, imamo mi i tam svoje društvo, i otić na koncerte, partyje, izložbe, radionice. Moremo se, kak neki već i jesu, a neki tek buju, i preselit v Zagreb. Možemo i skup z vami napravit i taj Klub mladih. Di je tu razum, pitate se? E, pa nema ga. Mi se, kaj hoćemo, možemo najt u Zagrebu. Tu je, ima dvajst kilometri, a mi vam skoro svi imamo vozačke i aute. A većina nas i dela uz to kaj studiramo pa nam nit novci nisu neki velki problem. Al, dajte da vas pitam, kaj je z onima koji nemaju aute, vozačke, pokaze, prijatelje z autima, poslove ili bake v Zagrebu kod kojih mogu prespavat, jer noćnih autobusa nema? Z njima niš, jel tak? Nek se vuku kaj Gradna, od Parka pa nizvodno do kina i natrag. Ak ni zima vani. I ak ih redari ne steraju. Il kamere.

Na kraju krajeva, ovo je prije svega VAŠA inicijativa. Inicijativa nas mladih kod vas je do sad nailazila na nerazumijevanje. Vi trebate nas. Mi Klub mladih znamo, možemo i hoćemo napravit. Ne bezuvjetno, ali smo spremni na dijalog i spremni smo na kompromise. Da, razumni smo. Jasno nam je da se stvari ne dešavaju i ne rješavaju preko noći, ali mi nismo ti koji bi, sudeći po meni prenesenim riječima gđe Jelenić, trebali opravdati VAŠE povjerenje. Vi ste gospodo ti koji morate opravdati NAŠE povjerenje. Kresanje našeg budžeta seljačkom i primitivnom logikom ranog pljačkaškog kapitalizma tipa "dajmo im pola pa će im biti dovoljno", neće se dogoditi. Sjetite se samo koliko ste platili razglas za Dan grada.

*Stihovi: Leonard Cohen, prepjev za pjevanje Arsena Dedića i Nikice Petraka.

Matko Burić

Napiši pismo

Hoćemo klizalište cijele zime!

Boreke na kup!

Ni f od fašnika

Ne sramotite nas!!!

Blizu metropole, daleko od civilizacije!

Božikovina s placa

VI morate opravdati NAŠE povjerenje!

Arhiva 2005

2019

2018

2017

2016

2015

2014

2013

2012

2011

2010

2009

2008

2007

2006

2004

2003

2002