07.05.2019.

Čim nis trezan, naletim u šumetini na auto bezvezan

Olupina fina - of put od pive, a ne od vina

Piti il ne piti, pitanje je ve... Jer, ni sam tak lahko alkoholu reči ne. Ja sam počinjal par put pa onda pak prestajal. Morti je bilo i obrnuto, ni sad važno. Ono kaj hoču reči stalo bu vu nekoliko reči. Ovo je moj slučaj treči i problem mi zgledi se veči.

Nis pil 40 dan, a onda se žena zmilila i rekla nek idem z društvom van. Nek se malo zluftam, nek si noge protegnem. I tak sam prešel na PRC. Za one kaj neznaju, to je Planinarski rekreacijski centar Oštrc. Društvo je bilo staro, bažul i kobase friške. Dogovor je pal da pemo posle obeda kartat belu kod Miške. Kak sam prestal piti Šafranovog traminca, odviknul sam se i od domačega vinca, videl sam vu domu nekakvoga klinca kak pije pivu. Nekak mi je došlo milo, pak sam si i ja maznul baš jednu takvu.

Vele da ih Grof dela vlastoručno. Bome ih je napravil stručno. Kaj hudega on nutra dene? Uglavnom, nigdar na Oštrc ni dolazila žena po mene. A taj put skoro sam se malkice pogubil. Dobro, priznam da sam se v jednu planinarku i zaljubil! Nakon osme pive celi mi se Oštrc zavrtil, ruksak sam na leđa naprtil i svatil da je krajnje vreme da se doma krene. Dan tmuran, ja u ruksak još jedan putni Biser guram. Al, jaj si ga mene. Kam, kud, di iti? A rekel sam da prestajem piti...

Onda su se tu, nasred staze, stvorila ta črlena kola. Problem do bola. Baš je auto bil na stazi di moja cokula gazi. Leve iti ni moči. Slabo me več služe i oči. Jel to radi pive ili je kriva kmica? Naglo mi se promenil izraz lica. Kak da slikam kad nemam blica?!

Pa normalni ljudi kad su pod gasom popevaju! Vele da tak bele miše teraju. A ja čim nis trezan, naletim u šumetini na auto bezvezan. Tu, nasred staze, od Velkih vrata do Oštrca. Mora da me neko odozgora gadno prca. Pa nemrem doma sve da hoču! Levo šuma, desno strmo. Vidim da sam se te gorske pive fajn nadrmo. Nema mi druge, neg poprek uz breg, od haube pa do krova osvajam vrhunce, opala mi zadnja lova ze žepa dok sam došel autu do repa. Mučilo me tog trena zakaj z kobasom nis pojel i malo hrena. Onda sam dokrajčil flašu putnu i svatil kaj je to sudbina: saka ta olupina posledica je lošeg vina!

Sečam se ko danas. Prvo sam mislil da je sve fantazija. Usred Gradne na gori ostavljen oldtajmer iz vremena endehazije. Celi dan pila se malvazija.

Toga je iskala milicija godinu dana. Ovoga nebu našla ni policija. Ak ga sad prijavim, moral bum it na prepoznavanje. Morti i z vlasnikom na upoznavanje. A taman sam krenul na odvikavanje. Po onu olupinu iz Vilinskih jama došla je vlasnica sama. Normalno da sam ga ja videl u tom grmlju, iako se jako zazelenil. Onoga, kaj su maznuli klinci z Braslovja, cigo još rastavlja. Spojila nas je sudbina, ja pak mislim da je kriva graševina. A kaj reč na ovaj črleni, kaj ga sad gledim, kaj spreda ima registraciju, a otraga z gepeka čujem tužnu recitaciju. Vreme mi je za meditaciju. Setil sam se i onog plavog fičeka kraj Cerine. Isto sam mislil da mi je to od preveč štajerske beline.

Do doma sam išel okolo, prek Velkoga dola. Štel sam prejti Grofu na još jedan Gorski biser, al, kakve sam sreče, tu po bregu naišel bum morti još i na morski gliser.

Starih auti po Samoborskom gorju dost mi je za dva života. Špot je to i naša sramota. A kaj se vas tiče, ne probat Gorski biser bila bi grehota.

Ja se pak od sad javno odričem vina, sve dok pri nama vlada takva eko klima, da usred parka prirode tolko olupina ima.

Romeo Ibrišević

 

Čim nis trezan, naletim u šumetini na auto bezvezan

Arhiva 2019

2018

2017

2016

2015

2014

2013

2012

2011

2010

2009

2008

2007

2006

2005

2004

2003

2002