07.01.2018.

Muke jednog Čudomerščanina z jednom našom bankom

Više me vidli nebute, ni vjutro ni popoldan!

Muke jednog Čudomerščanina z jednom našom bankom

Ulazim u Zagrebačku banku. To je ona nasred Trga kralja Tomislava. Ona, koju su prošle godine renovirali i nije radila danima, mjesecima... Vrijeme ulaska - 14 sati i 15 minuta. Nigdje nikoga. Hmmmm... malo mi je to sumnjivo... Tu je inače uvijek neka gužva. Znam, iako od preuređenja nisam nogom kročio u tu banku. Račune ubacujem izvana u onu kutiju pa onda banka sama skida novčeke s mog računa. Znam da je unutra uvijek gungula i zato nikad nisam ni ulazio. Možda je sada tu nešto novoga - nisam dugo bio. Neka modernizacija možda? Uzimam brojček iz automata pod rubrikom informacije. Dobio sam broj 16 C, i, iako nigdje nije bilo nikoga, pričekao pristojno da me prozovu.

- Molim gospodična, samo poglečte da se ni kojim slučajem neko zabunil pa na račun Udruge Zelene stope uplatil neku siću. Sumnjam na jednog dobročinitelja, ali nisam baš siguran... Samo poluknite, prosim lepo - pristojno sam se obratilo djelatnici.

U ruci već držim spremnu karticu banke i osobnu iskaznicu.

- Popodne ne vidimo stanje gospodine - kratko i jasno i ozbiljno odgovori gospodična s druge strane šaltera.

- Prosim?

- Gospodine, popodne u ovoj banci nije moguće vidjeti stanje vašeg računa - ponovi ona.

- Oprostite, kaj je to neka šala?

- Nije šala.

- Nemate morti struje?

- Imamo struje.

- Il je krepal server?

- Server radi.

- Polako... Ja jesam s Čudomerščaka, al nedam da z mene delate bedaka. Ja samo hoću videt jel ima na računu udruge nofcih il ne. Niš drugo.

- Shvaćam gospodine, ali popodne mi to ovdje ne možemo vidjeti.

- Imate neki kvar na sistemu? Da dojdem malo posle?

- Nije kvar, ne vidimo račun. Usluga nije dostupna.

- A kak je Baba Vanga vidla budućnost cele Amerike prije 20 let, a bila je slepa, a vi ne vidite stanje mog računa?! Denite si očale! Saka ciganica na sajmišču vidi mojih pet let života napred i natrag. Pa kaj vi ne vidite v kojem stoleču živimo?

- Nažalost gospodine, ne vidimo.

- Pa... pa... pa kaj vama to ni ipak malo čudno?!

- Da gospodine, čudno je, ali nije vidljivo.

- Pa za pet ran Božjih, ne iščem da vidite dal sam u blagoslovlenom stanju, ne iščem kredit, niš neču... samo pišivo stanje računa!

- Kažem Vam da nije moguće, gospodine dragi...

- Sjedam natrag na biciklo, pri srcu me je nekaj prepiklo. Idem doma dok sam još živ i pajtlam hrabro do Dali Dalija. Tu obično sprekontroliram jel mi nekaj v glavi fali. Pa kakva je to banka - banana kad ne vidi račune usred bela dana? Pa jel to normalno?! - Nijeeeee!!! - odgovor je cele birtije.

- Jel normalno da si čovek nekaj u to ime spije?

- Jeeee!!!

- Daj nam mala vu to ime litru Šafran graševine!

Znam da mi je župnik na Rudama još ko malom rekel da je popoldan kasno k maši iti. Nisam znal da to vredi i za banku, da popoldan ne vide nit račune, nit poznaju staru stranku.

Dragi Bogek, smiluj im se! Znam da nesmem kleti, al ti bankari nisu više pri pameti.

A ti i dalje budi banko bivša moja i na radiju i televiziji i na internetu, da ti dojdem ikad više, to bu mi zadnje na pameti! Tu me nebute vidli više ni po zimi ni po letu. Ma da ste zadnja banka na svetu...

Da vam JMBG vas i vašu banku i OIB i MBO da vam... Da vam banku vašu i bankomat i se po spisku vjutro i celi dan... a naročito popoldan!

Romeo Ibrišević

 

Muke jednog Čudomerščanina z jednom našom bankom

Arhiva 2018

2017

2016

2015

2014

2013

2012

2011

2010

2009

2008

2007

2006

2005

2004

2003

2002