18.03.2006.

Još jemput lepo prosim...

Hoću Burića!!!

Meni ni praf!

Zakaj tak puno nas samo lučemo i ne bi se šteli mešat, ne usudimo se niti javiti? Je, morti bi ovi kaj se z internetom i kompjutorima baviju mogli videt ko je to poslal, s kojega telefona, pa danas se se more, tehnika je tak strašno prešla napred, da več i deca kojekaj znaju…

A morti bi se baš morali javlat!

Meni se vidi da čudaj puno ljudi, kak i ja, čita kaj Burić piše, i baš se lepo nasmijat kad se on nekome pošpota. Ionak se nebu niš bogznakaj promenilo, al mi je onak, drago, lepše se čovek čuti kad pročita nekaj takvoga.

I baš sad, kad vidim kak je teško nekaj pametnoga napisati, još mi je više žal. Pa si mislim, kak bi ga nagovoriti da bi se opet latil posla kaj ni za sakega.

Biblija veli da je najprvo bila reč. I ona prekrasna popevka od Domjanića veli «Sa vsaku dobru reč…». Malo je knjigih napisano kaj se po domače pišeju, onak kak nas je doma mama vučila. To se baš nemre tak lahko na internetu najti. A se kaj se danas piše ostane, puno se lakše najde nek da moraš iti vu knjige ili stare novine iskati.

Evo, baš sam probal u gugla i jahua utipkati «samobor zakaj» i na obadve iskalice prvo mesto je Glasnik i Burićevo pisajne. Pa kaj to ni lepo?! Lepe reči nam nikad ni preveč, a ova naša, samoborska, domača, se bu tak i onak zatrla. Ak se več mora zatrti, barem da se ne zatre dok smo mi živi. Samo kaj ne poznam čoveka koji bi ju bole mogel i znal čuvati, nek Burić.

I ne znam gdi bi to trebalo pisati, nek baš tu, gdi se saki sakome najrajše pošpota i najbole svoju zlobu i jal kaže. Još se ni potpisati ne treba, i onda si mi predstavlamo: ko bi ovo mogel biti, kaj to urednik sam dopiševa, iz koje bi ova mogla biti firme, fabrike ili stranke. Pak su onda najvažniji argumenti ko je kome muž, sestra, brat, kum, prijatel, a prava istina ionak ni ni črna ni bela, ni črlena, jer si svoju trdu istinu vnapred znaju!

Je, sad si na kraju premišlevam: jel bi se potpisal ili ne. U jednu ruku: ak se bum potpisal, onda buju rekli: je, oni se poznaju, te je se nameščeno. Razmišlam si opet: ak se ne bum potpisal, onda buju pak rekli: pogleč ga, Burić sam sebi piše. A na kraju se i domislim: ak nekoga tak fejst zanima ko to piše, po nečemu bu ipak mogel poznat.

Na koncu, dragi Burić, još jemput te lepo prosim, daj se barem javi, onak, anonimno, kak i si drugi kaj se hočeju pošpotati. Daj na makar na forumu piši, ionak si sam negde napisal da se tu o penezima ne dela…

samoborec@net.hr

18.03.2006.

To više nema smisla

A Jožekovo?

Si su, več nekaj let, popizdili za St. Patrick's Day-om. Nemam niš protiv Ircih, al me baš zanima jeli bu se neka bertija setila da organizira JOŽEKOVO, kajti je sveti sv. Josip ipak svetec patron Hrvatske.

Marka

18.03.2006.

Evo, opet o Fašniku

A ko nas pita?!

kad smo kod fašnika zanima me ko odlučuje gdi bu onaj slavni šator? jer niko ne pita "susede" fašničkog šatora koji rade i subotom i nedjeljom i imaju malu djecu a šator im banči do 4 ujutro a onda im do 5 vesele maske pjevaju pod prozorom!! evo prijedlog uredniku neka se malo raspita kaj okolica šatora misli o tome? zakaj si ga nisu deli na trg pa ne bi trebalo i pozornice ni ničega? morti bi smetalo dragom nam gradonačelniku

nina

18.03.2006.

Još jedno reagiranje na fašničke spelancije

Što se sve moglo s 500.000 kuna!?

Pišem u ime onih koji jedva da i govore, a kada to i čine uglavnom ih se ne uvažava. Bude ih ujutro u 6 (neke i ranije), odvode na njihova za to, bolje ili lošije, pripremljena mjesta - jaslice ili vrtiće. Tamo neki od njih svakodnevno provedu čak i po 10 sati. Dakle, to je njihov drugi dom, u kojem ne bi smjelo nedostajati ničega što djetinjstvo ostavlja u trajnom sjećanju. No, ljudi koji su nadležni i odgovorni za izgradnju takvih objekata vjerojatno ne misle tako naprosto iz razloga što u vrijeme kada su oni bili mali niti nije bilo vrtića pa se oko izgradnje (obično u predizborno vrijeme) tih i takovih objekata ne vodi dostatna briga i sve izgleda "če-če".

Da nije uvijek tako i da se na zabavu odraslih troši i previše, a štedi na djeci, govori primjer adaptacije objekta za potrebe vrtića u Galgovu. Tamo su u prostoru u kojem borave djeca prozori pod stropom da djeca ni slučajno ne bi vidjela van pa eventualno izrazila želju za boravkom na zraku, što povećava apetit i stvara veće troškove za hranu. Postoje, doduše, staklena vrata koja vode na terasu, ali i tu se struka dosjetila pa je ogradu terase obložila gusto nabijenim daskama. Vjerojatno je trebalo potrošiti neki višak dasaka, ali se onda moglo dodati i onima kojima fale u glavi. Projektant i sljedbena mu struka vjerojatno su računali da su djeca još mala i da je pred njima život pa će se nagledati krajolika. A možda je netko (zbog kravljeg ludila) krivo shvatio rečenicu da su djeca naše najveće "blago".

Ako bi teta ipak htjela pustiti djecu barem na terasu, nemoguće je da se tamo igraju, jer su se digle daske. A digle su se zbog štednje na izolaciji koje uopće nema pa snijeg kada se topi, gle čuda, kaplje prema dolje s gornje na donju terasu. Nije ni snijeg kao što je bio! Tako djeca već drugu zimu ne mogu na terasu, ali zato mogu s tetom, njih 27, u šetnju kroz Galgovo, jer promet ionako nije gust pa je zrak relativno čist, a uz put mogu učiti i prometne znakove. Domišljato, nema što!

Onoliko novaca koliko se nije uspjelo uštedjeti na terasama, pokušalo se unutrašnjim uređenjem, a netko je očito brinuo o likovnom odgoju djece kombinirajući stilove, pa tako u novouređenom prostoru možete naići na poneki komad starog, doduše pohabanog, namještaja. Time se djeci htjelo pokazati kako se nekad teško živjelo pa sad ove generacije s razlogom razbacuju toliku lovu po raznim Fašnicima, jer su, živući skromno, sa starim namještajem, to zaslužile.

Ima, naravno, još rupa koje su se gradskim novcem mogle pokrpati, a jedna oveća je ispred vrata jedinog dječjeg kazališta u Samoboru. U koje, čudno, nahrupi odjednom i više djece pa postoji opasnost od urušavanja. Možda bi bilo najbolje da im se pažnja kod ulaza usmjeri na drugu stranu, postavljanjem njima nerazumljivim, ali zato ne manje zanimljivim fašničkim parolama i slikama čije insinuacije se mogu podvući jednim zajedničkim nazivnikom teško objašnjivim i odraslima, a kamoli djeci. Parola tipa: "Moja kobasa je tvrda, a moja čuča nema gripu" vjerojatno se zabunom našla na Fašniku, jer je ona napisana zapravo za neki sajam gospodarstva. Šteta kaj Freud nije znal za Samoborski fašnik, jer tu bi i on i ostali seksolozi doktorirali bez frke. Ili da na ulaz u dječje kazalište stavimo parolu: "Kad vidim Šeksa, mam mi se eksa", jer je jedna od rijetkih (bez obzira na rimu) koja nema prizemnu aluziju. S druge strane, to je toliko duhovito da bi djeca od razdraganosti možda i sama skakala u onu rupu pa tako na sebe preuzela odgovornost i svi bi na kraju bili zadovoljni. Problem rupe mogao bi se riješiti i kamionom pijeska, da se iz rupe napravi pješčanik za djecu, a jedina investicija bile bi kantice i lopatice, koje koštaju valjda manje od 500.000 kuna.

Na kraju, izgleda da su Fašnik najviše sponzorirali mesari. Jer, toliko mesurde i kobasa, od letka do jumbo plakata, ne nudi drugo razmišljanje, a ako je to ono za što Grad daje toliku lovu, rado ću postati vegetarijanka, bez obzira što su u to utopljeni i moji zarađeni novci.

I, kao što piše na letku Fašnika: "Nemre se u Uniju na kredit, to se z gotovinom plaća", izgleda da su zbog gotovine ipak svi ponoreli. Valjda se nekome isplatilo, jer djeci sigurno nije!

Mirjana Jelašac

18.03.2006.

Još o obilaznici

Nećemo kamione pod tuđe prozore!

OBILAZNICA

S obzirom na reportažu o obilaznici kroz Lug i prijedlogu nove trase želim istaknuti i pojasniti dvije stvari.

1. Smatramo da kamionska obilaznica, ovakvog intenziteta i ovakve tonaže kamiona, ne bi trebala uopće postojati, a kamoli ići uz bilo čiju kuću. Obilaznica da, ali ne kamionska!

2. Nije nam cilj svoje probleme premjestiti ispred tuđeg prozora, kao što se nama pokušava. No, inzistiranje vodećih ljudi Grada da je trasa obilaznice Otruševac - Jazbina - Lug najjeftinija i najbolja jednostavno nije istina. Trasa Otruševac - Bistrac je bila u planu, kao jedan od 5 mogućih koridora, i definitivno je najkraća (nema tunela)!

Kamionska obilaznica se na tiče samo užeg centra Grada, Otruševca ili Luga već svih građana Samobora. Da li ste sigurni da trasa kamionske obilaznice neće ići ispred Vaše kuće ili dijelom grada kojim Vaše dijete ide u školu?!

Neće ako uz Vas živi neki moćnik ili ima zemlju koja je novim GUP-om dobila zanimljivu namjenu.

Martina Glasnović H. (Lug)

Napiši pismo

Hoću Burića!!!

A Jožekovo?

A ko nas pita?!

Što se sve moglo s 500.000 kuna!?

Nećemo kamione pod tuđe prozore!

Arhiva 2006

2019

2018

2017

2016

2015

2014

2013

2012

2011

2010

2009

2008

2007

2005

2004

2003

2002