Glasnik-SSNInformativno glasilo Samobora i Svete Nedelje

Prek beloga snega do Šipačkoga Brega

Možda sam i glup, al me ipak smeta taj stup

Stvarno čovek mora bit glup da ne vidi ovaj krivi stup. Vidiju ga si - stanovnici, redovnici, oni iz Parka prirode. Taj stup je takav bil još dok sam pil, ak me mozak ne vara bila je tad još godina stara. Sad trenutno ne pijem i, priznam, malo sam si bezvezan ovak trezan. Ne trošim nikakav lek, samo po mleko idem na Šipački Breg.

A kad sam vino pil, taj stup sam svaku noč sanjal. Celu noč me u snu naganjal. Pipal sam ga i on se na mene naslanjal, do Čudomerščaka me proganjal. Tad sam imal seksualne snove i nočne more. Ja ležim gol dole, a gore - nikoga. Samo taj velki, kruti stup. Bojal sam se celu noć da bu opal mi na put.

Grozno je kaj čoveku alkohol dela. Još groznije kaj trezan more trpit. I vele ti da se moraš strpit. Moraš bit glup da bi očekival da zravnaju krivi stup il nedaj bože iste takve Drine. To ovde nikog ne brine.

Jučer sam pak išel po mleko. Trezan i bezvezan. Donesel sam i kutomjer i zmeril kut, stup se nagnul još jače na put. Ravnodušno gledam tu scenu. Do Uskrsa bum trezan, nit pijem, nit pušim, nit kunem. Fučka mi se za stup. Sve mi je ravno kaj u popevki koju pjeva Jelena Rozga. Točno se tak i osečam - kak da nemam mozga.

Al znam: nebu to prešlo samo tak!

Ak stup ne zravnaju do prvoga aprila, a ja počnem pit pa dobim pomračenje mozga, odgovornima bu na sprovodu popevala baš Rozga. Prigodnu - Odo ja. Nakon kaj taj jadnik prejde k vragu možda dojdu majstori.

Živo mi se hebe. Al kad već dojdu, nek si zemeju bar vaservagu.

Romeo Ibrišević

• Registrirajte se za komentiranje
• Pregled komentara (0)